Ustav Srbije je suspendovan, a svi ćute…

Teško da vest o otvaranju poglavlja 23. u pregovorima sa EU može da se komentariše bez podsmeha. „Pravosuđe i osnovna prava“ su famozno poglavlje 23. dok u poglavlje 24. spadaju „Pravda, sloboda i bezbednost“. I kako čovek da se ne iscepa od smeha?

Piše: Goran Davidović

Na stranu to što „tehnička vlada“ i njen predsednik nemaju legitimitet za bilo kakve važnije odluke. To koliko vidim ne smeta ni opoziciji u Srbiji, pa zašto bi smetalo meni izgnaniku i političkom emigrantu.

Samo otvaranje ovih poglavlja ne znači zapravo ništa. Duplo golo. Poglavlja ima ukupno 35 i lakše ih je otvoriti nego zatvoriti. Za rešavanje svih ovih poglavlja uz ogroman napor je potrebno najmanje 5-6 godina, plus godina dana za ratifikaciju u skupštinama država EU. Za tih 7 godina EU neće postojati i svakom normalnom čoveku je to odavno jasno. Ali brzi kraj EU nije tema ovog teksta.

Ono što zabrinjava je skidanje maski sa same suštine režima u Beogradu.

Tehnički premijer“ otvoreno suspenduje Ustav Republike Srbije drsko izjavljujući da „referenduma o nastavku EU integracija neće biti bez obzira na broj onih koji ga traže“.

Ustav u članu 2. jasno kaže: „Suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.

Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana“.

Dakle, „tehnički premijer“ javno daje sebi diktatorska ovlašćenja. Tu nema nikakvog spora niti se to može opovrgnuti. Naravno, sve se to dešava uz saglasnost država EU i SAD kao i njihovih diplomatskih predstavništva i raznih komesara i sličnih birokrata.

I u takvoj atmosferi Srbija treba da rešava poglavlje 23. „Pravosuđe i osnovna prava“?

Evo na mom ličnom primeru da pojasnim zašto je samo pominjanje poglavlja 23. apsolutno komično.

U toku je još od 2007. jedan krivični postupak protiv mene u Novom Sadu. Postupak koji je školski primer da garancija za pravično suđenje u Srbiji ne postoje. I time se dovode u pitanje osnovna prava koja su u neraskidivoj vezi sa nezavisnim sudstvom.

Koliko je sudstvo nezavisno u Novom Sadu i celoj Srbiji pokazala je ne tako davno i oslobađajuća presuda za Nenada Čanka koji je trenutno kao Vučićev čauš na vlasti u Novom Sadu.

Evropski standardi u poglavlju 23. odnose se upravo na jačanje nezavisnosti, nepristrasnosti i profesionalnosti u pravosuđu, te očuvanje visokih standarda zaštite ljudskih prava.

Sve to sa pravosuđem u slučaju Srbije, novosadskog suda i posebno u mom slučaju deluje kao neka neslana šala.

Povelja Evropske unije o osnovnim pravima garantuje određena politička, socijalna i ekonomska prava državljana i stanovnika Evropske unije na nivou nadnacionalnog propisa važećeg na celom prostoru Evropske unije. Povelja je izrađena na osnovu Evropske konvencije o ljudskim pravima. Gde se tu uklapa Vučićeva Srbija teško je dati odgovor.

U mom slučaju zna se da je pravosnažni postupak obustavljen i po Ustavu Republike Srbije i Zakonu o krivičnom postupku mi se ne može suditi dva puta. Godinama se pozivam na to, ali je tek prošle godine to potvrđeno odlukom Ustavnog suda Republike Srbije.

Krivični postupak je protiv mene obustavljen pa je nastavljen, ne zna se još po kom osnovu.

Nova optužnica ne sadrži opis krivičnog dela, niti pruža bilo kakvu naznaku smislenih dokaza.

Postupak protiv mene je još 2007. pravosnažno obustavljen, ali to nije Višem sudu bilo bitno, i to potvrđuje čak sedam sudija koji su predmet držali kod sebe, zakazivali ročišta, izdavali rešenja o suđenju u odsustvu, ukidanju prava na izabranog branioca a nisu se usuđivali da postupe po zakonu.

Ustav Republike Srbije i Zakonik o krivičnom postupku jasno zabranjuju dvostruki postupak i kažnjavanje.

Takođe to zabranjuje i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda .

Krivično gonjenje u mom slučaju predstavlja najgrublje kršenje Zakonika o krivičnom postupku, Ustava, i Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Razrešili su bez ikakvog razloga mog izabranog branioca i uskratili mi pravo na odbranu. Krše načelo „non bis in idem” i dalje nastavljaju postupak uz tužnu kombinaciju medijske harange i medijske blokade, zbog koje ne mogu širu javnost da obavestim o svemu tome.

I sada neko meni treba da prodaje priču o „Pravosuđu i osnovnim pravima“i otvaranju poglavlja 23.

Kakvo „pravosuđe i osnovna prava“ ako je Ustav jedne države suspendovan? Kako? Neka neko objasni. Opozicija, novinari, analitičari, akademici, bilo ko…

Kakva poglavlja, kakve gluposti? Što se mene tiče to je priča za budale i za ove veselnike iz vlasti u Srbiji koji parazitiraju na toj EU matrici laži.

A ta poglavlja mogu da zabiju gde sunce ne sija. Ionako će mnogi iz režima njihovo otvaranje dovršiti u četiri zida za koju godinu. Neko u Kovinu a neko u Mitrovici…

Goran Davidović

Izvor: Oslobođenje