Српски националисти се морају ујединити!

d892c31391867f53d40fbc5e8c602807Вратио се. Као Победник. Уздигнуте главе. Поносно. Исто онако како је и отишао пре скоро 12 година. Никако другачије га нисмо ни очекивали. Знали смо, или ће се вратити као јунак или у сандуку. У хашкој Проклетој авлији је био Човек, са великим почетним словом. И само као Човек је и могао да победи, јер се држао својих принципа.

Ми Срби из Новог Сада сећамо се како је Јован Јовановић Змај опевао излазак Светозара Милетића из угарског затвора:“Диж’те децу из колевке да упамте његов лик!“. И стално ми је тај стих у глави још када сам чуо за Шешељев повратак, кад је стигао, кад сам гледао конференцију, а и сада док чекамо његов велики повратнички митинг. Задовољство је видети младиће и девојке од по 20 година па и оне млађе на дочеку на аеродрому. Неки од њих када је Шешељ отишао имали су још млечне зубе. Сада су то млади вукови спремни за борбу.

Српски националисти су тих 12 година утрошили како је ко знао и умео. Неко се борио, неко је дигао руке од свега. Неко је стварао, неко разарао и крао. Некоме су се рађала деца, а неко се трудио да уништава туђу. Неко се веселио бољитку а некоме су умирали ближњи. Радили смо, ропски животарили чекајући боље дане. Неки смо били мало и по затворима због Српства, а неки су продали свој образ за шаку риже. Неки су покушавали да раде на јединству али је већина била за јалове расправе и поделе. Неко је те године утрошио паметно а неко их је страћио.

Војислав Шешељ је то време провео у борби. Бранио је српску част и свој образ, говорио против непријатеља и писао књиге. Могао је давно бити ван затвора, могао је бити и на власти. Али није желео да прави компромисе. Зато што је он један од оних којима је част важнија од његове слободе. Ситне душе, плашљивци и материјалисти то не разумеју али ја потпуно схватам и дивим му се.

Више пута сам писао да је Шешељ као политички затвореник један од највећих узора. Као Србину ми је увек на памети она Његошева „Благо оном’ ко довијека живи, имао се рашта и родити!“. Први пут сам је чуо као дете на крилу мог ђеда старог четника, и на уму му је увек. За мене је част страдати за Српство. А ту мисао ЕУнијати који су људско смеће никада неће схватити.

Мислим да нема потребе понављати да никада нисам био члан СРС. Нисам био ни симпатизер, ни гласач, а врло често сам и непријатељски био расположен према радикалима. Јесте, нисам се слагао са СРС, из пуког антикомунизма за време сарадње са Милошевићем и из неких концептуалних и идеолошких разлика касније. Не желим да се правдам никоме. То није више битно. Националиста сам био од када сам почео да мислим својом главом. Националиста сам и сада и бићу до смрти.

Онога тренутка када сам видео како се Војислав бори са неправдом и лажима у Хагу он ме је придобио. Из његових излагања на суђењу сазнао сам колико су наша уверења иста и схватио колико су све разлике међу српским националистима небитне. Јер како сам често говорио, када нас усташе и комунисти поведу на клање њима неће бити важно од које смо врсте Срба и од које сорте националиста. Непријатељима српског народа смо сви исти, па онда би и ми требало тако да се понашамо.

Када су издајници из Шешељеве странке напустили свога добротвора и вођу а потом издали и Србију, није више било дилеме. Требало је стати уз Шешеља. Јер Србима је преко потребно и јединство и солидарност.

Он је највећи српски политички затвореник од времена попа Петра Јагодића Куриџе,и један од највећих политичких затвореника у историји човечанства. Поп Куриџа је почетком 18.века робијао 40 година у млетачкој тамници због буне против угњетача и дочекао је да изађе на слободу после пуних 40 година. Дочекао је и Шешељ коме се судило због његових речи. Неумесно је поредити га са Менделом, јер Мендела је кажњен због припреме оружане побуне против своје државе а Шешељ искључиво због његових речи против оних који су напали нашу земљу.

Нека му Господ Бог подари здравља да дочека слободу српског народа. А у Вечност се већ одавно уписао…

Пре неколико година када сам отишао у емиграцију причао сам са посланицима ЕУ парламента Бруном Голнишем и Робертом Фјореом, који су посетили Трст, потом и са бугарским послаником Черневим. Једна од тема је био и Шешељ, покушао сам да организујем неке акције подршке али је у међувремену режим у Београду почео потеру за мном. Шешељ је имао поштовање код свих националиста и анти-ЕУ активиста широм света. Нисмо се довољно залагали за њега то је чињеница, иако је заслужио и као Србин и као националиста. Дошло је време да се искупимо.

Радикали су се борили за свог вођу како су знали, наравно да је могло боље. Превише се олоша годинама скупило око Шешеља, и сви су му забили нож у леђа чим су уграбили прилику да се окористе. Можда и због тога пре нисам желео ништа са СРС. Због свих тих Николића, Вучића, и свих оних скупљених са дна каце, необразованих, неваспитаних, и оних „циганских краљева“, попут „министра без фотељу“ Јове Дамјановића и многих других крезубих галамџија и шићарџија.

Некад сам знао да наивно поверујем и неким нашминканим попут Вучића са којим сам пар пута разговарао телефоном, мислећи да ће се заложити за поштовање слободе говора у мом случају када су ми забрањивали јавно иступање 2007.

Сада је то време иза нас, и нема потребе да тражимо разлике између нас националиста који нисмо чланови СРС и оних који јесу. Сви морамо бити заједно уз Војислава Шешеља.

Нема никакве сумње да је Војислав Шешељ највећи живи српски политичар. Стварно сам срећан и поносан што се вратио Србин који се не мења како ветар дува. Може се рећи да нам је он једини преостали ауторитет. Морамо се окупити око најстаријег. И Војислав Шешељ је једини око кога се и можемо ујединити. И то се морају ујединити сви српски националисти без разлике, а зашто не и сви родољуби који су против Европске уније и НАТО окупатора.

Не смемо се више делити ни по ком основу. Биће времена да се бавимо тиме чија је идеја исправнија када дође слобода. Сада је то потпуно небитно. Имамо исти циљ, рушење издајничког режима антисрпске вазалне власти.

Нема више пренемагања. Или они или ми.

Са једне стране су СНС и сви остали ЕУнијати и смеће, а са друге нормални људи, Срби и остали против ЕУ!

Читам како неки пишу да подржавају Шешељеву борбу против Хага, али не и његову политику, а овамо су против режима. Е не може тако господо. То је погрешно.

Сви који су против ЕУ треба да стану уз Шешеља. Нико не тражи да се учланите у СРС, водите и даље своје мале такозване „покрете“, странке и групе али подржите и уједините се са највећом српском странком. Тако се показује воља за српским јединством. Ко то не уради зна се где спада. Можемо ићи и у више колона али морамо ударити заједнички по непријатељу. Свим силама. Око Шешеља треба да се окупи све што српски мисли и дише. И не односи се ово само на Србију, односи се на све окупиране српске земље.

Пошто овај текст пишем за портал организације у Републици Српској, морам да напоменем да Дрина није граница, него кичма српског народа. А они који исмевају  идеју Велике Србије треба да знају да се ми гнушамо њихове идеје „мале Србије“ и њихове малосрбијанске ситне душе и њихове материјалистичке ЕУнијатске будалаштине не желимо да слушамо.

Војислав Шешељ је позвао на мобилизацију све патриоте. Нема никаквог оправдања да му се не одазовемо. И то не само у окупираној Малој Србији него сви Срби широм српских земаља и Срби у расејању. Сваки српски родољуб, сваки противник ЕУ и САД дужан је да се том позиву одазове. Не због Шешеља, него због нас самих. Циљ нам је исти, слобода. Непријатељи су нам исти. Према томе ствар је јасна ономе ко зна да сабере два и два.

Псеудо-пацифисти и кукавице понављају да неће да ратују. Не треба да се боје, не позивамо баш у оружани сукоб, али мира нема, није га ни било и неће га ни бити док Српство не буде слободно.

Многи се радују Шешељевој старости и болести. Кажу „неће он дуго“. Е па смеће људско залуд ликујете, долазе нови клинци, рађају се још Срби, а сваки Србин може бити нови Шешељ.

Јер долази време српског гнева!

СНС-овци су усташоидно смеће, то је јасно. Читам са гађењем њихове изјаве, твитове, текстове, ботове, спин…Како су само пропратили Шешељев повратак, конференцију, колико измишљотина и полуистина, колико злурадости. Јасно је сад и онима ниске интелигенције да је повратак тешко болесног Шешеља одложен због боравка Шиптара Раме. И то је скандал, о коме нико не пише. Српски језик је богат али не постоји ни једна реч довољно грдна да опише СНС и остали ЕУнијатски гмизави олош.

Како оно Његош лепо вели: „Потурчи се плахи и лакоми…“ Е то вам је смеће еунијатско из СНС.

И верујте нема никакаве разлике између свих ЕУнијатских странака. Е зато не треба да буде разлике ни између нас који смо против ЕУ.

Уједињене свих српских патриота је нужно. Само то може покренути националну револуцију и донети слободу Србима. А ако се то деси ни уједињење свих српских земаља и слобода целог Српства неће бити далеко.

Живео Шешељ!

Сви заједно у један фронт за одбрану Српства!

Ваш Горан Давидoвић