Непоменици…

Остаде ли још и један домаћи или белосветски лопов, убица и олош са којим се премијер није руковао, побратимио или свезао? Остаде ли ико, иђе, од свакојаког смрада људског са српског простора а да није аванзовао у министра, председника, шушу и марушу? Све ЕУнијатско и издајничко се лиже и окупља. Понекад се они из бившег и ови из садашњег режима похватају за гуше, као што се шакали и хијене посвађају око плена. У том смислу гледам и повремено затварање или раскринкавања афера оних из бившег режима. Све је то исти шљам, а ови садашњи су најгори.

Од пре неколико дана ухватио сам самог себе у осећају гађења када споменем имена извесних особа (не могу рећи „људи“) из режима у Београду. Не тако давно један наш породични пријатељ за садашњег педседника владе Србије рекао је „Онај“. У даљем разговору чуле су се и заменице „Он“ или „он није нормалан“, „он је луд“.

„Онај коме се име не спомиње“ у лику оног који не излази из телевизора поробљених Срба. Онај чије се име у београдским медијима понавља хиљаду пута, а у коментарима, и на интернету милион пута и више.

Ја више не могу да му спомињем презиме. Не да ми се. Смучило ми се.

Ништа чудно, за нас из емиграције, посебно за нас који смо политички емигранти. За нас окупирана Србија делује страшно. Јер је гледамо са стране, издалека. Слушамо о њој из прича, читамо из текстова, пратимо из вести. И није за чуђење што Лорду Волдемору који је од стране окупатора постављен за тзв.председника владе, не желимо више да споменемо презиме. Знам, знам, неко ће наивно рећи, народ је гласао за овај режим и за Волдемора. Ако вам је тако лакше, јесте. Гласало се. Фарса гласања робова.

Али да прескочим прежвакане теме. Ових дана ми сви бивши режими, које сам преживео, делују скоро па романтично. Нема сумње, од овога грђег није било, а да ли ће бити? Ко то зна. Нема але и жвале која није зинула на Србина и нема пошасти и срамоте које су нас заобишле.

Не знам чему толико нервирање око посете НАТО ратног злочинца. Шта, као нисте знали да је Србија окупирана земља? Било ко од окупатора може да дође у Београд и да уринира по коме год хоће. Шта и ко га спречава? Ваше пискарање по Фејсбуку? Моје по Твитеру? Патетични блогови попут овог мог и стотине сличних?Не знам да ли смо више смешни или јадни.

Убице српске деце владају Србијом више од 14 година, и шта сад? Јесте, грозни су, велики зликовци. Али нешто ипак мора да се зна: Има и горег људског измета од ратног злочинца Блера. Први ови што су га угостили, а други они који се не буне… И то је тако.

127810995654d3e3381fd15043328552_origОни који су остали верни Српству могу само да цитирају Његоша када виде Непоменика како се самозадовољно смеши док стеже руку ратном злочинцу:

„Мож се хвалит ка поштено живиш
пред свињама, али не пред нама,
јербо наше племе поносито
таквога се гнушава живота“.

А хиљаде оних који служе том издајнику за шаку риже не заслужују ни наш презир, него чисто жаљење. Већина њих чак верује да ради нешто исправно док слушају свог вођу „Непоменика“, као у стиховима: „Па им поче демонски месија лажне вјере пружат посластице…“ А наивност неких делова нашег народа огромна. Као да су дрогирани. Нису бољи ни они што су некад веровали да је СНС патриотска, а касније да је Сириза антиЕУ странка.

Режим у којој је председник Саруман а владу води Лорд Волдемор не може победити, али ко ће да претекне нормалан и жив од српског народа?

Срби су преживели разне владе, режиме и окупације….Али ово што сада смрди и влада Србљима. Како то преживети? Немам одговор. Бар не онај који би задовољио шире народне масе.

Режим назива наше момке који се боре у Новорусији „псима рата“. А тај гмизави олош што то пише није ни пас, него дим од псећег говна. Немојте мислити да ме пристојност и часни пост спречавају да користим оштрије речи. Не. Које речи? Речи које би адекватно описали овакве као што су из режима у Београду још нису измишљене ни у једном људском језику.

Руска штампа са гађењем и презиром пише о београдском режиму. Крај није далеко.

СНС ЕУнијати још нису свесни да се са Крима до Београда аутом може доћи за 18 сати вожње? А колико треба тенку нека сами израчунају…

Горан Давидовић