Нека горе заставе покрајине !

Чему служи крпа са три жута избљувка?


пише : Горан Давидовић

У недељу 27.фебруара навршава се седам дугих година од доношења “Одлуке о застави Војводине”.

Нео-усташе из ЛСВ за тај дан спремају прославу (“Дан заставе”) по угледу на своју антисрпску идеолошку сабраћу са југа. На тај начин желе Србима у Новом Саду да покваре прославу 185. годишњицу рођења Светозара Милетића, као што су планирали пре пар година рушење споменика Јаши Томићу.

Каква покрајина таква и застава, каква застава такав и “дан заставе”.

Што се мене тиче, разлика између усташке заставе са знаком U, и ове неоусташке “војвођанске” је само у томе што су испод прве ишли они који су клали Србе , а испод друге се тек скупљају они који би да кољу и сатиру оне који не мисле као они.
Пошто су Бачка и Срем постале колоније Хрватских фирми, које су покуповале све што је вредело и поседују толико наше плодне земље, онда су могли и шаховницу негде да утуре поред оне три петокраке. Можда би то било поштеније од њих, а и од Срба би се ваљда бар неко побунио.

Шта заправо у недељу обележавају аутономаши у Војводини?
Далеке 2004. године Скупштина АП Војводине је усвојила судбоносну одлуку о такозваној застави, чиме је комунистичка наказна творевина “АПВ” добила толико дуго очекивани стег банана државе.
Још 2002. АПВ је добила и грб који се просто исмевао са историјским грбовима Бачке, Баната и Срема.
Чанкови сепаратисти нису желели да врате стари грб Српске Војводине из 1848. нити да га бар узму као полазну основу. Склепана хералдичка пародија из 2002. је благодарећи својим комунистоидним творцима рођена као штит са три поља у којима су грбови историјских српских области: Бачке, Баната и Срема. Наравно, није било српске Барање што су комунистоиди објаснили са: “није у оквиру АП Војводине”.
Е сад, да ли су те незналице свесне да је пола Баната остало у Румунији, део Бачке у Мађарској, а део Срема у Хрватској, мени је стварно непознато. Пошто усташоиди желе “Сријем Хрватској” са грбом смо ми из окупиране северне Србије још добро и прошли.

Застава АПВ је прича за себе, дизајнирана у неком умоболном мозгу евро-дегенерика. Сличност са заставама вештачких творевина БиХ и “Косова” је наравно намерна.

Жуте петокраке као симбол идеологије, жути жиг робова, избљувак ЕУ над-државе. Сви ти плаво-жути дезени, троуглови, иконографија су од које крштеном човеку може само да припадне мука.
Војвођански аутономаши су отишли корак даље па су оскрнавили и српску тробојку. Како тврде то је у основи српска тробојка (црвено-плаво-бело), и симболизује припадност АПВ Републици Србији (сиц!).
Ту припадност су изразили са знатно проширеним плавим пољем на које су смештене три жуте петокраке распоређене у троугао које представљају три области, а желећи да подсећа на заставу ЕУ, означавају тежњу АПВ ка европским вредностима и интеграцијама.


Поводом доношења овакве заставе, од стране више патриотских организација из северне Србије је 2003. године покренута иницијатива за оцену уставности ове Одлуке покрајинске скупштине пред Уставним судом. Због неажурности Уставног Суда и општег хаоса у нашој „банана републици Србији“ процес је још у току. Зашто то никог више не чуди, и зашто то никог није брига? Немам одговор, али ми се јавља и треће питање: Зашто 99% Срба ништа о томе чак ни не зна?

Неки аутономаши би ме сада вероватно упитали: “А зашто АП Војводина као свака покрајина у свету не може да има заставу?” И ја бих наравно одговорио, може, али прво мора да буде традицонална покрајина са историјском заставом.
Кад Чанак каже у свом говору да “регије у Европи имају своје симболе”, он је делимично у праву. Истина, у ЕУ су неке регије статистичке, као на пример у Мађарској па немају симболе, док свака њихова жупанија има традиционални, историјски симбол.
Све регије и покрајине у Европи узимају историјске симболе. Баварска у Немачкој нема заставу са плавим звездицама на плаво-белој позадини, нити застава Венета у Италији има осакаћеног лава са жутим звездама. Нити застава Тирола има троуглове и звездице на себи, и такве примере имамо код десетине других покрајина и региона у европским државама.
Свака историјска покрајина једноставно води рачуна о својој традицији и историјском идентитету.

Пошто је АВНОЈ-евска комунистичка антисрпска творевина АПВ далеко од традиције, то се на ову државу у држави, а све у оквиру вазалне окупиране Републике Србије, једноставно не може тако лако применити.

Срамотна неуставност одлуке Скупштине АПВ, касније је закрпљена, префарбана (или како да то назовем) Уставом Србије и то чланом 183. ст.4 по коме “аутономне покрајине утврђују симболе покрајине и начин њиховог коришћења.”
У новембру 2009. 137 посланика Скупштине Србије потврдили су Статут Војводине о чему сам тада 30.11.2009. писао на свом блогу.
Годину дана раније када се могло нешто учинити писао сам такође .
Ни сада можда није касно да се скрене пажња на ситуацију у северној Србији, такозваној АПВ. Против Статута АП Војводине се млако протестовало, или су се радиле мале акције.
Истина, нико нас није питао, нити ће нас питати, док сами не лупимо шаком о сто.

Колико знам у 25 општина “АПВ” вијоре се те крпе на срамоту и гађење сваког поштеног национално свесног Србина. У неким општинама је народ још увек делимично поштеђен одвратног призора и то у Врбасу, Опову, Ковачици, Ковину, Алибунару, Темерину, Србобрану, Пландишту, Белој Цркви, Пећинцима, Новој Црњи, Сечњу, Тителу, Ади, Кањижи, Новом Кнежевцу, Апатину, Бачу, чак и у Суботици.

Ипак, и у тим општинама заставе “АПВ” се држе у унутрашњости зграда општина. Примећује се да су многе од ових општина насељене националним мањинама. Претпоставка је да други општинари не истичу јавно заставе “АПВ” јер су немарни а не због тога што гаје љубав према Србији.
Свеједно, и њима ће бирократија АПВ наметати своју вољу.
Знам и да ће местимично да страда по која крпа-застава АПВ. Неке ће бити запаљене, неке поцепане. То је добро, али недовољно ефикасно.

Не могу да кријем да ме боли што ће на хиљаде Срба равнодушно проћи поред те ружне крпаре и срамоте српског народа у окупираној Бачкој, Банату и Срему.

Ропски животарећи, неће их бити брига која им се застава вијори изнад главе. Можда то за човека у окупираној земљи није ни битно.
Ако је роб, сигурно му је свеједно. Ако је човек? Не знам…

Има ли још Срба уопште?

Нек горе заставе покрајине !

Горан Давидовић, 25.02.2011.