Лаж је да суд не зна моју адресу! Ево доказа.

У непотписаном тексту Бете (аплауз за Динка) а преноси га Блиц, тврди се да се ја „кријем у иностранству“ (сиц!). Танјуг је нешто умеренији па преноси само информацију из Вишег суда по којој ми је одређено суђење у одсуству.

То је апсолутна лаж! Нажалост, та лаж није потекла ни од Бете, ни од Блица, ни од Танјуга.

Та лаж стоји у новој оптужници Тужилаштва. Исто тврди и Виши суд.

Исти онај суд коме сам ја лично послао адресу још пре неколико година. Исти онај суд коме сам слао поднеске, жалбе, и захтеве. Тужилаштву чак и један захтев за изузеће.

Исти онај Виши суд који је мени слао позиве, решења и остала писмена. И то је лепо фунционисало док нису схватили да ћу се ја појавити на суђењу. Онда су одједном почели да тврде да је моја адреса непозната.

Суд не сме више да ми шаље позиве па су смислили лаж да сам на непознатој адреси. Врло забавно што мисле да ће им та глупост тако лако проћи.

Итекако имају моју адресу и у Вишем суду и у тужилаштву, а и у осталим судовима где сам имао процесе. Како? Лепо, ја сам им послао! И то пре неколико година.

Наравно, то не може проћи тек тако. Имам фотографије многих коверата, позива и решења која сам добијао. И поставио сам на свој сајт и послао свим медијима и порталима у Србији.

Да кренемо редом:

На слици доле видимо само неке од многих плавих коверти које сам добио од Вишег суда Нови Сад. Адреса на фотографијама је замућена због приватности моје породице са којом живим на тој адреси. Али та адреса је врло добро позната Вишем суду!

На следећој фотографији видимо позив на припремно рочиште које ми је послала судија Слободанка Гутовић. Иста она која је напрасно ту адресу заборавила!?

То припремно рочиште није одржано јер је Тужилаштво одустало од старе оптужнице и ја се на тоом припремном рочишту нисам имао обавезу појавити.

На истој фотографији видимо позиве на рочишта који су ми стизали од судије Писарић Зденке и судије Калајџија Радета. Сва та рочишта су била одложена и нисам имао разлога да потежем на пут из Италије.

Доле видимо фотографију коверта у коме ми је од Вишег суда и судије Слободанке Гутовић стигао позив на припремно рочиште које никад није одржано а и судија Гутовић је и моју адресу заборавила!?

На доњој слици видимо коверат у коме ми је стигло решење од председника Вишег суда мр Дарка Тадића којим се одбија мој захтев за изузеће судије Слободанке Гутовић. И он је напрасно заборавио моју адресу?

Суђење у одсуству, наводно се не зна адреса а позиви и решења стижу.

Позив на рочиште од судије Радета Калајџије..касније се отарасио мог предмета.

Следећа слика је фотографија коверте у којој ми је стигао позив од Вишег суда још 2013. од судије Здравке Писарић.

И тако даље могу у недоглед са фотографијама коверти, позива, поднесака, захтева, решења. Лепа преписка са Вишим судом. Сада се нико из Вишег суда не сећа моје адресе? Чудно…

Доста тога ми је стизало и на адресу у Србији. Мој отац је примао и достављао ми.

Никад се нисам крио, и моја адреса је била позната Вишем суду, тужилаштву, полицији. Ја сам им је увек слао.

Дуго суђење и пат позиција тужилаштва и Вишег суда…

Два пута је мењана моја оптужница, заменика тужиоца се променило не зна им се број.

У целом поступку до сада је промењено седам (7) судија. Почевши од истражног судије Анкице Курјачки па преко Дарка Тадића, Светлане Томић Јокић, Зоре Јамушаков која је најдуже држала предмет и отишла у пензију не решивши га.

Имао сам у истом предмету судију Здравку Писарић која је имала интересaнтне идеје да све реши и до Радета Калајџије који је такође желео да предмет реши. На крају је предмет доспео до Слободанке Гутовић. Верујем да и она жели да га се отараси

Везано за „мистерију“ како то да ми нису почели суђење? Док сам био у затвору у Србији од маја до октобра 2010. није ми се могло судити. По Европској конвенцији о екстрадицији, по којој су ме Немци изручили, нису ми ни могли судити у Србији.

По правилу о специјалности из члана 14. тачка 1. нисам могао бити гоњен, суђен или лишен слободе за било које дело које није предмет због којег сам изручен.
Наравно, постоји и тачка 2. из истог члана 14. по којој ме могу ухапсити ако након 45 дана од мог пуштања из затвора не напустим земљу. Нису ми могли одузети ни пасош. Пасош ми је истекао у време мог боравка у затвору.

Како то да још нисам осуђен? Одговор је веома прост. Очигледно да ЛСВ и ДС одговара да се суђење одлаже. Они и даље држе новосадски суд. До застаре мог кривичног дела може да дође тек 07.10.2027. Не верујем да ће до тога доћи. Надам се да ће одустати од суђења мени који сам био нападнут од руље 7.октобра 2007. јер би се на суђењу само избламирали.

Још у октобру 2007. сам ослобођен прекршајно а потом су кренули су са кривичним поступком 2008. Изјаву истражном судији сам дао у фебруару 2008.

Од тада је рочиште заказивано више од 20 пута. Сваки пут је отказивано, после 15-ог пута сам престао да бројим. Истина, пар пута сам и ја тражио одлагање али са разлогом и оправдао сам га уредно, све стоји у предмету, некад је и мој бранилац био спречен.

Нисам ја ваљда крив што се променило седам судија али и тужиоци су се мењали, све је то одлагало процес.

Сви беже од тог предмета као да има лепру. А није ни то за чуђење. Нико не сме да изрекне ослобађајућу пресуду или да оптужбу одбије као неосновану. А са друге стране зна се како су прошли са првим суђењем, и ниједан судија не жели да има то брукање у својој каријери.

Поред тога јасно је да се у мом случају крши правило о правичном суђењу јер ми два пута суде за исто дело. Дакле, крше принцип non bis in idem.

Разрешили су без икаквог разлога мог изабраног браниоца а решење о суђењу у одсуству је некада на снази а некад није. Уопште са тим мојим предметом се дешавају многобројна чуда и небулозе.

Тужилаштво је морало да одустане од старе оптужнице прошле године али нису смели до краја да одустану, па су доставили Вишем суду измењену оптужницу.

Зато сад имамо пат позицију из које мученици хоће да се извуку небулозом да не знају где сам. Да оправдају суђење у одсуству, наметање службеног браниоца и много тога другог.

Неће да ме зову на припремно рочиште? Добро, ја сам лепо васпитан и нисам навикао да долазим непозван.

А и шта би ми рекао симпатични Брка из судског обезеђења на улазу новосадског суда: „где ћете ви господине Давидовићу кад немате позив?“

И шта ћемо сад?

Горан Давидовић