Intervju sa Davidovićem za nedeljnik Afera

U nedeljniku „Afera“ 24.marta izašao je ekskluzivni intervju na tri strane sa Goranom Davidovićem. Nedeljnik „Afera“ je najtiražniji nedeljnik ove vrste u Srbiji. Intervju sa Davidovićem prenosimo u celosti:

Kako komentarišete odlaganje ročišta pred novosadskim Višim sudom za napad na učesnike antifašističke šetnje 2007.

Ceo postupak koji se još od 2008. protiv mene vodi za događaj od 7.oktobra 2007. je jedna sramna farsa. Ustav Republike Srbije i Zakonik o krivičnom postupku jasno utvrđuju da niko ne može biti gonjen i osuđen za krivično delo za koje je pravosnažno oslobođen. Postupak protiv mene za događaj iz 2007. je odavno obustavljen i ovo što se sada dešava je kršenje načela “ne bis in idem”. I Evropska povelja za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u protokolu broj 7. član 4. jasno kaže da niko ne može biti gonjen dva puta u istoj pravnoj stvari.

U ovom procesu je zaključno sa istragom promenjeno sedam sudija, i nekoliko tužilaca. Predmet je menjao broj četiri puta, a optužnica je pisana tri puta. Ročišta su odlagana u preko 30 navrata po raznom osnovu. Mislim da bi bilo razumno da tužilaštvo odustane ili da Viši sud donese odluku o odbijanju optužnice i da se ta blamaža prekine.

Da li ćete se u avgustu pojaviti na zakazanom ročištu?

Da se razumemo, sud ima moju adresu u Italiji koju sam im ja poslao, iako je bilo naklapanja po medijima da se ja “krijem”. Nisam se krio ni 2009. kada su me Tadić i Dačić i njihovi čauši Malovićka i Homen tražili, zašto bih se sada krio? Želeo sam da dođem ali sada sve to nema smisla, suđenje je počelo u mom odsustvu, ako bih došao tražio bih ponavljanje postupka. Nalazimo se u “pat poziciji”. Mislim da je za sve jednostavnije da tužilaštvo i sud odustanu od sramotnog kršenja Ustava, ZKP-a i Evropske povelje o zaštiti ljudskih prava.

Zašto pojedini mediji u Srbiji ovo odlaganje nazivaju “porazom srpskom pravosuđa” i tvrde da vi “ismevate srpsko pravosuđe već 10 godina”?

Soroševski mediji još ne shvataju da se svet menja i vrte i dalje iste matrice laži i histerije. Godinama podgrevaju svoj prljavi medijski linč. Oni sude i presuđuju, čak ih se i sudije i tužilaštvo plaše što je nekad tragikomično.

Skoro 12 godina se borim sa novosadskim sudovima po raznim procesima koji su se protiv mene vodili. I mogu reći da iako sam većinu procesa izgubio, to nije moj poraz nego poraz upravo tog i takvog “pravosuđa”. A pošto želim da sačuvam zdrav razum moram im se ponekad i nasmejati, iako bi oni više voleli da plačem, ali nisam lak na suzu.

Evo ispričaću vam nešto smešno. Davne 2006. izvesno lice mi je uputilo veoma ozbiljne pretnje smrću i za to je krivično gonjen. Oglašen je krivim zbog mnoštva dokaza, jer nije mogao biti oslobođen. Osuđen je pod pritiskom dokaza i svedoka, ali ne na kaznu zatvora, čak ni na uslovnu kaznu. Dobio je “sudski ukor”, kao da je maloletan. A znate ko je doneo tu presudu koja je prevođena na dva svetska jezika? Tu presudu je donela gospođa koja je sada postupajući sudija u procesu o kome pričamo! I ko tu koga ismeva?

A sećate li se da sam u jednom procesu morao braniti svoje ustavno pravo da mi se spisi dostavljaju na ćirilici. I odbranio sam ga i oborio jednu presudu zbog toga. Bio sam dva puta u evropskim zatvorima i ni jednom mi pravo na korišćenje jezika i pisma nije bilo uskraćeno. Uskraćeno mi je samo u Srbiji. To je bilo ismevanje i poraz srpskog pravosuđa o kome mediji u Srbiji odbijaju da govore.

Proces koji se još uvek protiv mene vodi je neverovatan. Sude mi iako sam ja bio napadnut. Sude mi dva puta za isto delo. I sude mi za navodnu versku, rasnu i nacionalnu mržnju. U optužnici se ne navodi zašto, kažu da sam salutirao i izazivao svojom pojavom. Valjda smatraju da sam ja hodajuća mržnja i da svojom pojavom činim krivično delo iz člana 317.KZ.

Šta se zapravo dogodilo te 2007. tokom tzv.antifašističke šetnje u Novom Sadu?

Bio sam napadnut fizički od podivljale horde. Nalazio sam se u bašti restorana vojske na koju su tzv.antifašisti kidisali bacajući preko kordona žandarmerije cigle i flaše na ljude u bašti.

Nakon dve zabrane javnog skupa za 7.oktobar 2007. zakupio sam jednu salu za održavanje javne tribine i došao u baštu restorana vojske na keju. Tada sam saznao da je sala otkazana, tu su se okupili i mnogi koji su mislili da će skupa ipak biti. Gosti iz Slovačke, među njima i gospodin Kotleba koji je danas poslanik u slovačkom parlamentu su privedeni a mi smo bili blokirani kordonom.

Rulja od oko 1000 Čankovih, Čedinih aktivista dovedenih autobusima iz raznih mesta i nešto anarhista , prolazili su pored bašte, uočili nas, počele su provokacije, pevali su nam “ovo je groblje fašista”, “pobićemo vas” a mi smo zapevali “Oj Srbijo mati”, razvili jedinu srpsku zastavu koja se tu našla i nastao je haos. Gađali su nas ciglama, flašama, bakljama, neki ljudi iz bašte su uzvratili. Većina povređenih je bila upravo sa naše strane ograde, među njima i češki reporter koga su anarhisti pogodili ciglom u glavu. Policija je uhapsila par desetina ljudi iz bašte jer im je tako naređeno, ali svi svedoci iz žandarmerije su rekli istinu na sudu ko je prvi započeo incident i tuču. Nažalost među ljudima u bašti je bilo i nekih nameštenih sumnjivih tipova od kojih su neki priznali krivicu i potpisali sporazum o krivici i upravo zbog tih svinjarija sada tužilaštvo i sud imaju ogroman problem.

Sve ovo što govorim nije “rekla-kazala”, postoje snimci, fotografije, svedoci.

Već duže vreme živite u Italiji, kako teku vaši italijanski dani, čime se bavite, od čega živite?

Živim u Italiji od 2008. sa ženom i decom mirnim porodičnim životom. Izdržavam se od poštenog rada. Od nikoga ne kradem i ne otimam, niti dobijam od nekog prljav novac kao oni koji me gone. Od 2013. radim u jednoj italijanskoj firmi koja nije moja.

Imam dobru saradnju sa evropskim patriotskim strankama, i sa “Savezom za mir i slobodu” koja okuplja stranke poput Zlatne zore, Forca Nova, NPD, Kotlebine Naša Slovačka i slične. Neke od njih imaju poslanike u EP a neke u skupštinama svojih zemalja. Učestvujem povremeno na skupovima poput onog u Rimu novembra prošle godine gde sam se sastao sa poslanicima iz redova Saveza za mir i slobodu, i poslanikom EP Udom Vojgtom, Nikom Grifinom, Robertom Fjoreom i mnogim drugima iskrenim prijateljima srpskog naroda.

Neki od njih su pomagali srpski narod, i posetili Srbiju, a mnogi drugi će to uskoro učiniti.

Da li ste još uvek lider “Nacionalnog stroja” , šta se dešava sa tom organizacijom?

Taj izvikani “Stroj” je običan mit. De fakto nije nikad ni postojao kao ozbiljna organizacija, a de jure ne postoji od momenta kada je zabranjen.

Pokušao sam da organizujem političko udruženje u Srbiji. Jedno od njih Novi srpski program je veoma kratko postojao 2009., čak učestvovao na nekim lokalnim izborima. A trenutno postoji Nacionalni srpski front kao legalno političko udruženje u Srbiji koje podržavam.

Pratite li političku scenu u Srbiji, kako vam ona izgleda?

Izgleda mi kao “brlog u kome se prasci valjaju”- što je pre 80 godina rekao jedan mudri Srbin. Naravno da svakodnevno pratim sve što se dešava u Srbiji i ostalim srpskim zemljama, to se vidi i po mojoj aktivnosti na tviteru. Pišem i blog na svom sajtu i nekim portalima o dešavanjima u Srbiji. Srbija je jedna tužna okupirana zemlja, brod bez kompasa. Mi iz dijaspore to bolje vidimo sa strane i srce nas boli zbog toga.

Šta mislite o aktuelnom premijeru i od juna predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću?

Dosta sam o njemu pisao u blogovima, i u intervjuima za neke portale. Takvu osobu u istoriji još nismo imali. On je davno rekao da o meni ne misli ništa dobro. Ne mislim ni ja o njemu, ali pokušavam ponekad da ga shvatim, i teško mi ide. Samo jednom smo pričali 2007. noć pred one incidente. Tada sam obavestio nekolicinu narodnih poslanika da će za svaku kap krvi odgovornost snositi tadašnji ministar Jočić. Jedino me je Vučić nazvao telefonom. Već neko vreme sam digao ruke od kritike njega i njegovog režima. Kako je došao tako će i otići. U potpunosti je neprihvatljivo i neshvatljivo mnogo toga što radi od kada je napustio SRS.

Postoji li neka stranka ili pokret u Srbiji čije ideje su vam bliske?

Svi koji su protiv EU i NATO i za ujedinjenje srpskih zemalja u jednu državu su mi bliski bez obzira na neke konceptualne razlike. Trenutno je to jedino SRS i neka manja patriotska udruženja.

Priča se da u Italiji pišete knjigu o sebi, svojevrsnu autobiografiju?

Mlad sam još za pisanje autobiografije. Imam nekoliko knjiga gotovih koje treba da štampam kad budem imao novca i radim duže vreme na jednom istorijskom romanu čija se radnja dešava u ranom srednjem veku. Kad imam vremena pišem, to me opušta. Nažalost ne mogu da se potpuno posvetim pisanju.

Šta mislite o pretnjama Ramuša Haradinaja Srbima i Srbiji, i kako rešiti problem Kosmeta?

Srbiji je danas lako nekažnjeno pretiti. Mada ta prepucavanja balkanskih “lidera” mi deluju izveštačeno i namešteno. Prvo kao upućuju jedni drugima teške reči, a onda sednu, pregovaraju, rukuju se, večeraju zajedno, i smeju se jedni drugima kao da gledaju Čkalju. Setite se samo Tačija, i on je ratni zločinac i ubica ništa manje nego “besni pas” Ramuš.

Problem okupirane srpske pokrajine Kosova i Metohije se može rešiti u srpsku korist jedino potpunim vojnim i političkim savezom sa Rusijom i prekidom EU integracija. Srbija može taj višedecenijski problem rešiti slično kako je Rusija rešila problem sa Čečenijom.

Smeta li vam što vas javnost u Srbiji i dalje naziva “firerom”?

Ne naziva me tako javnost Srbije nego soroševski mediji i poneki neobavešteni pseudo-novinar idiot. Narod lepo kaže “nije bitno šta ti kažu nego ko ti kaže”. Taj pejorativni pogrdni nadimak je prvi koristio Čankov portparol Robert Vizi, a osmislio ga je Dinko Gruhonjić. A znate kako se kaže:”reci mi ko su ti neprijatelji pa ću ti reći ko si.”

Izvornedeljnik AFERA