Говор-поново кривично дело

Пресуда против слободе мисли


Младену Обрадовићу десет месеци затвора за вербални деликт

пише : Горан Давидовић
28.03.2012.

Након што су се гмазови из правосуђа наждерали димљених свињских цркотина, са знојавих тела проституки, дођоше на ред нове политичке пресуде. Све грђа од грђе. Као што су уосталом и они који их доносе. Ти што црвену петокраку заменише жутим, просто се утркују ко ће за глупљи предмет да донесе гору пресуду а да све то што луђе образложи. Од оваквог правосуђа се ништа нормално не може очекивати. Суђено ми је много пута због мог политичког активизма, писања и деловања и врло добро знам како функционишу ствари у овом карикатуралном правосуђу.
Након хајке новинара-пропагандиста, јурњаве режимских керова, увек на крају долазе пресуде корумпираних судија. Искрено, ја се помало и дивим тим судијама. Заиста треба имати храброст за такве пресуде. Храброст да се ничега не стидиш.
Не могу да замислим неког нормалног човека да мртав ладан може да пристане да образложи такву једну пресуду, да је потпише. Може ли неко од вас да схвати такве „људе“?
Онако опуштени, као директори свемира, мртви ладни пишу једну пресуду због вербалног деликта. Као да ће то остати у тајности, као да то неће читати генерације деценијама после. И то све рађено по наруџби. Као што се наручују проститутке, сухомеснато и сир за Синдикат правосуђа. Тачно се зна каква ће бити пресуда, само се лицитира висином казне. Језиво.

Мог пријатеља и српског националисту Младена Обрадовић запала је још једна таква пресуда нео-титоистичких инквизитора. Ново “одличје” добио је од Маловићкиних и Хоменових лутки на концу. Очекивано. Десет месеци. Након већ добијене две године. Oвај пут осуђен је за изјаве које је давао 2009. године поводом јавног скупа извесних особа „које нису како треба“. Због потпуно коректних изјава датих тада у јавности, Младен као породични човек, Србин православац стављен је опет на оптуженичку клупу.
Надлежна заменица тужиоца Лепосава Вујановић жустро је током завршне речи закључила да је током суђења недвосмислено утврђена Младенова одговорност. Браво.
А Младенова кривица, рекла је дотична, била је у следећем:

– Обрадовић је више пута поновио да манифестације као што је Парада не треба да буду одржане. Вештаци су утврдили да је на његовом рачунару било слогана „Смрт педерима“, „Београдом ће крв лити, параде неће бити“ и других. Оптужени је у медијима давао изјаве да су припадници ЛГБТ популације девијантни – рекла је Вујановић.
Она је тада напоменула да ће ако Обрадовић буде проглашен кривим „само на тај начин заштитити популација ЛГБТ од сексуалне дискриминације“.

Завршен цитат. Прочитајте молим вас поново. Пажљиво.
То је Младенова кривица!


Закуцан још један клин на мртвачки сандук Слободе говора

Слобода говора гарантована је чланом 46.Устава Републике Србије.
Сваки грађанин ове сакате и окупиране државе би требао да има право да мисли и говори.
Тако би свако требао да има право да јавно каже ако мисли како нека манифестација не треба да буде одржана.
Младен није 2009. спречавао јавни скуп под именом “Парада поноса” а његово је право да говори да тај скуп не треба да се одржи. Никоме није претио смрћу, није позивао на линч и ништа слично.
Каже заменица тужиоца како су вештаци утврдили да је у његовом рачунару било слогана “Смрт педерима”, „Београдом ће крв лити, параде неће бити“ и других. Али није утврђено да је Младен њихов творац, нити да је правио пропагандни материјал који позива на убиства било које особе или више њих.
Као доказ се помињу Младенове изјаве у медијима о девијантности настраних.
Не могу да прихватим такав доказ, такав став. Чак и кад се не бих слагао са Младеном. Његове изјаве су његово уставом загарантовано право. Грађанско и људско право које му је ускраћено. И они мисле да смо ми српски националисти девијантни и то право им нико не ускраћује. Говоре то сваки божији дан на свим телевизијама, пишу у свим новинама из броја у број и ником ништа.
Мени су претили и знани и незнани људи стотину пута. Једном је чак и вођен један процес због тога, а креатура за коју је доказано да ми је претио смрћу, који је то без кајања признао осуђен је на „судску опомену“. Да не спомињем јавне позиве на линч, од стране скупине беланчевина, длака и масти, која се одазива на име Ненад Чанак.

Сексуална дискриминација! Шта је то???

Даље, очигледно не баш чиста у глави, госпођа Вујановић тврди да се “само осуђујућом пресудом Обрадовићу може заштитити популација ЛГБТ од сексуалне дискриминације”.
Не знам да ли је уопште госпођа Вујановић овако нешто изјавила или је неки Блиц новинар дегенерик погрешно цитирао, али ако јесте онда је страшно. Ако је погрешно цитирана још је горе, јер ниједан новинар још нијe одговарао за ширење лажних вести, ни за грешке приликом преношења туђих изјава.
Шта значи то “заштита од сексуалне дискриминације”. Каква је то “сексуална дискриминација”? У свету не постоји термин “сексуална дискриминација”. Не постоји ни у Кривичном законику Републике Србије, нити у Закону о дискриминацији. О чему се заправо ту ради? Постоји “полна дискриминација” коју по неки идиот преводи буквално са енглеског“sexual discrimination“. Вероватно несрећна заменица мисли на такозвану “дискриминацију на основу сексуалног опредељења”. Па онда неспретно изговара „сексуална дискриминација“. Све је могуће.

Ипак, једину дискриминацију коју ја овде видим је дискриминација због политичког и верског опредељења, и то дискриминација према оптуженом Младену Обрадовићу.
Јасно је да је овај монтирани процес део једног другог пројекта -Забране Образа.
Поступак за забрану Образа пред Уставним судом је пре неки дан завршен и чека се пресуда. Не бих да процењујем, прејудицирам одлуку Уставног суда, али јасно је да ако су желели прави моменат за то, сада га имају. Имају и две, додуше неправоснажне пресуде, против генералног секретара Образа Младена Обрадовића и наручена забрана може да се потпише.
Први пут Младен је осуђен на две године, а сада на десет месеци. Ако је прва пресуда судије Лаушевића за наводну организацију нереда 10.октобра 2010, била скандалозна. Ова друга од судије Иване Рамић је изузетно безобразна. Судија Ивана Рамић је врло храбра жена, судила је и Миладину Ковачевићу и Ивану Богданову. Све правно компликовани случајеви за које треба огромно знање и храброст.

Ново суб-правно оружје режима, члан 387.

Мало људи зна, а режимски медији нису објавили, за које кривично дело је заправо Младен Обрадовић неправоснажно осуђен. Он је осуђен за кривично дело „расна и друга дискриминација“.
То кривично дело спада у тридесет четврту главу Кривичног законика тачније у „Кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом”.
Осуђен је за члан 387 КЗ став 4.

Члан 387.
(4) Ко шири или на други начин учини јавно доступним текстове, слике или свако друго представљање идеја или теорија које заговарају или подстрекавају мржњу, дискриминацију или насиље, против било којег лица или групе лица, заснованих на раси, боји коже, верској припадности, националности, етничком пореклу или неком другом личном својству,
казниће се затвором од три месеца до три године.

Ствари постају јасније кад се пажљиво прочита члан 387.ст.4.

Режиму је очигледно требала судска пракса, јер за ово кривично дело у Републици Србији нико, никад није осуђен. Да би се лакше судило за неко дело, потребна је да постоји судска пракса. Ако не у земљи, макар у свету. То до сада није постојало на нашој планети и било је тешко правити процес за то дело онако како је дефинисано у Кривичном законику. Посебно онај део који се не односи на расу, нацију, веру или чак политичку припадност. Након ове пресуде судска пракса постоји и сада могу да суде свима за сваку реченицу изговорену против власти, настраних. Могу да суде за обично поседовање литературе или разговарање о истој, ако се та литература критички бави нечијом сексуалношћу, расом, нацијом, вером. Наравно ако се не бави пљувањем Срба и православља. Нас не рачунају у људе.
Како је лепо признао Томо Зорић (фах -идиот) „ово је прва пресуда овакве врсте не само код нас него и у региону“.
Дакле, ствар је врло јасна. Сада ће сваког српског националисту, сваког противника режима моћи лакше да осуди.

„Није свакоме кроза село пјевати“.

Не тако давно у новембру 2011. Драган Марковић Палма је осуђен на основу Закона о забрани дискриминације, и то по основу тужбе НВО ГСА (извесне Геј-стрејт алијансе). Дакле тужен је не на основу Кривичног законика него на основу Закона о забрани дискриминације.
Палма је осуђен због изјаве из августа 2011 које је гласила:”став Јединствене Србије и мој лични став је – ми смо против сваког скупа где хомосексуалци демонстрирају улицама Београда и желе да прикажу нешто што је болест да је нормално.“


Д.М. Палма – Само ја могу да дискриминишем настране

Суд је утврдио да је Драган Марковић Палма извршио тежак облик дискриминације по основу сексуалне оријентације. Такође, суд је Марковићу забранио да понавља извршену дискриминацију и наложио му да Геј стрејт алијанси надокнади судске трошкове.
Весела дружина ГСА је против Драгана Марковића Палме због наведене изјаве поднела и кривичну пријаву због извршеног кривичног дела повреде равноправности као и дела расне и друге дискриминације, а овај судски поступак још увек није отпочео. Пошто се на Палму рачуна и у следећој вазалној Влади, вероватно неће ни бити осуђен. Ако коалиција око СПС-а не буде потребна за стварање нове Владе, оде Палма на робију, и за вређање љубитеља педерастије, и ко зна за шта још. Уосталом, знамо како већ функционише правосуђе у Србији.

Ко је и зашто 2009. отказао „Параду“?

Режимски медији су пренели да је Младен оптужен за такозвани „говор мржње“ и наводну „дискриминацију“ према особама, цитирам:”хомосексуалне оријентације“ и то пред отказану Параду поноса 2009. године.
Наводно толико су се уплашили па су отказали свој јавни скуп у покрету.
Мислим да је општепознато како је и зашто отказана “Парада срама” 2009. Врло добро се зна да је стање у полицијским снагама било лоше и да није било довољно Дачићевог људства спремно да се за мале паре бори против српске омладине на улицама Београда. Дачићевци су требали времена да се припреме, и успешно су извели свој добро плаћени задатак 2010. И више никад. За отказивање “Параде срама” 2011. одговарао је само Палма колико се сећам, и мислим да се води још један процес.
Адвокат Петронијевић је тражио да сведоче и они који су јавни скуп у покрету под називом „Парада поноса“ и отказали, а то је пре свега Дачић и Цветковић. Међутим, судији Ивани Рамић тако нешто не спада у опис радног места. Она је добила ковертирану пресуду и висину казне пре него што је процес и почео.

Да се ми разумемо и не лажемо. Младен није осуђен за отказивање тзв.”Параде”. Осуђен је да би и осталима могло бити суђено. Осуђен је јер је Србин, патриота, хришћанин.
То је права истина.
Све друго су изговори.

И на крају поред Иване Рамић и Лепосаве Вујановић, не заборавимо поменути још заслужних персона за овај дегутантни политички прогон. Да их пустим да сами о себи прозборе, дакле да се подсетимо њихових изјава о овом случају:

Томо Зорић, фах-идиот


Т.Зорић- занимање портпарол, по националности идиот

„Према речима Томе Зорића, став тужилаштва је да је оваква санкција ефективног затвора пут којим се може унапредити заштита од дискриминаторног поступања како би се убудуће могле заштитити највеће вредности цивилног друштва и демократије, у којем се поштују људска права и мањинске слободе“.


Томо Зорић-видео жену у гаћама

Сабахудинова спин екипа

„Иницијатива младих за људска права оценила је да је правосудни систем у Србији данашњом пресудом и минималном казном вођи Образа Младену Обрадовићу наставио праксу охрабривања оних који спроводе и промовишу насиље и говор мржње“.


Динко Грухоњић звани Сабахудин – обесхрабрио се малом казном

Лабрис, љубоморне и на-секира-не:“Претите мало и нама!“

Организација за лезбејска људска права „Лабрис“ оценила је да је пресуда вођи Образа Младену Обрадовићу блага и да ће представљати подстрек Обрадовићу и његовој организацији да и убудуће прете, залажу се за дискриминацију и позивају на насиље.

„Надамо се да ће ова пресуда допринети томе да Уставни суд Републике Србије донесе одлуку о забрани свих фашистичких организација“, пише Лабрис.