Давидовић на претећој листи коју је саставио НАТО лоби

Центар за евроатланске интеграције, лобистичка плаћеничка НАТО испостава у окупираној Србији саставила је листу за одстрел. Наиме, у „студији“ која се бави „руским утицајем“ у Србији, Јелена Милић и њени запосленици у НВО ЦЕАС, наводе организације, личности, политичке партије и интернет портале и медије који су наводно под „руским утицајем“ и представљају по њима експоненте ширења „руске моћи“ на Балкану.

Портал Горана Давидовића се налази на 29.месту у оквиру дела где су политички проруски портали а након њега на листи следи набрајање политичких партија:СРС, Двери, ДСС, СНП и Руска странка.

Интересантно је што се на листи политичких организација налази веома млада организација НСФ на редном месту број 14.

ŠIROM ZATVORENIH OČIJU-TABELA PRO-RUSKIH STRUKTURA.xlsx - Google Drive 2016-04-17 10-31-05Након НСФ следе „руске организације-испоставе у Србији“ и руске фондације.

Горан Давидовић се иронично на твитеру обратио и такозваном „заштитнику грађана“ Саши Обрадовићу, са питањем „да ли ће га узети у заштиту од листе мржње или да се обрати руској амбасади“

Како наводе у студији ЦЕАС-а током истраживања мапирано је 110 организација које промовишу разне аспекте српско-руских односа, који не морају сами по себи бити лоша ствар за Србију.

Од тога су: 10 организација руских сународника; 21 удружења грађана; 6 студентских организација; 16 покрета са политичким деловањем; 14 политичких партија; 8 интернет портала; 2 руске организације које имају огранке у Србији; 14 про-руских медија; 10 руских медија; 3 руске фондације и 5 културно-образовних установа, као и један интернет портал непознатог власништва.

ЦЕАС наводи да Циљ ове Студије није да српској јавности представи разне нивое међународних односа у којима је актуелна Москва несумњиво незаобилазан актер решавања горућих глобалних и регионалних проблема и изазова, те да на основу тога подстакнемо расправу да ли је Русија нужан или повољан партнер.

Намера нам је била да анализирамо циљеве, методе и ефекте руске меке моћи у Србији и донекле на Западном Балкану, и да на основу налаза које прикупимо током истраживања, дамо оцену да ли су они у складу с оним што ЦЕАС сматра јавним интересима државе Србије – стабилизацијом, демократизацијом, економски просперитетом и евроатлантским  интеграцијама –стоји и студији ЦЕАС-а.

Извор – Инфо НСФ