112 дана нове владе






Обично се чека да прође 100 дана од формирања владе, да би се изнеле оцене и критике рада. Међутим, нешто нисам био расположен да се утапам у бујици разних текстова аналитичара, кад могу да ту непријатну анализу обавим касније. Тако дадох влади још 12 дана форе. Какво је заправо моје виђење ове шарене дружине под именом „Влада Републике Србије“. Покушаћу да будем кратак.

Напредњачко-социјалистичка-уједињенорегионска-социјалдемократска- пензионерска- Палмина -Вељина-Карићева-бошњачко-ромска-народносељачка-македонско-влашка-малих и средњих предузећа-СДА-избегличка-нестраначка…Влада Републике Србије.
Врло тешко и написати а камоли изговорити и идеолошки профилисати актуелну вазалну владу окупиране Србије.

Нова марионетска влада окупиране Србије има 19 чланова 4 потпредседника и 18 министарстава. Похвално је што су ту две нестраначке личности, али немање партијаске књижице не мора да значи да неко није у служби одређене партије или интересне групе.

За разлику од гигантске штеточинске владе „Цветковић-Дачек“, демо(но)кратског типа, која је имала 27 чланова и 24 министра, нова влада је много скромнија по свом габариту.
Владу подржавају 22 странке (ако се нисам забројао или неког превидео), што је чини већ виђеном за Риплија, Гиниса, Веровали или не, и сличне вашаре људске глупости.

Његова екселенција, предедник Владе Ивица Дачић, заузима две фотеље. Иако га ретко ко доживљава као премијера, полако се навикавамо и на ту његову функцију.
У полицијској држави је ваљда нормално да премијер буде и министар унутрашњих дела. Не знам за такав случај у свету, а „Веровали или не“ нисам консултовао.
Додуше, у српској историји знамо за Марка Трифковића који је пре сто година 1912. у исто време био председник владе и министар иностраних послова. Али, то је било само на два месеца јер је тадашњи премијер Миловановић изненада преминуо.


М.Трифковић:Једини био у исто време и премијер и министар, али само два месеца

Али, да не залазим дубље у историју. Кажу да Срби воле националну историју. Воле, то је истина, али је не познају. Заправо, Срби као народ који болује од колективне амнезије, не зна ни шта је било у прошлој влади, а не да се сећају шта је било пре 100 година у време славне Краљевине Србије.


Његова екселенција, први човек полиције и премијер Републике Србије

Дакле, Трифковић је изабран због преминулог председника владе Краљевине Србије, само на два месеца. Пошто је Дачић изабран на 4 године, чини ми се да је овај пут, 100 година после, преминула Република Србија. Барем она „авнојевска“ каквом је познајемо од 1945. При томе не мислим само на предстојећу промену граница. Него и на врло вероватну промену (егзекуцију) још увек свежег Устава који није успео да напуни година ни за предшколски узраст.
За разлику од других критичара-аналитичара , ја ћу кренути од позитивних ствари које је учинила нова влада (или бар оно што се спрема да учини). Помислих да таквих „јуначких дела“ има мање па ћу пре прећи на критику.


Добра, или бар делимично добра дела владе
:

Реформа правосуђа
Неки помаци се виде у правосуђу, и то мора да се призна. На посао су враћене судије које нису прошле реизбор јер су углавном ти људи ишли уз нос бившем ДС режиму. Уставни суд је пресудио по правди, као у правој правној држави. Да ли је то било због Европске уније или Влада стварно тако жели, то не могу да тврдим.
Данас је укинута политичка пресуда Младену Обрадовићу, јуче је Уставни суд одбио захтев за забрану СНП Наши и 1389. То су битни позитивни знаци да нова Влада мисли да доведе правосуђе у ред.
Видели смо да је Уставни суд исправно поступио у вези са надлежностима „Аутомно покрајине Војводине“, што је врло значајно. Изгледа да су судови у Србији прорадили и нису више политички чауши Демократске странке и разних лига и антисрпских НВО.

Закон о амнестији
Невероватно је да је скоро једино позитивно дело које је урадила ова влада дочекано на нож од ДС и ЛДП опозиције и њихових медија (Блиц и слични). Један хумани и цивилизацијски чин који постоји у свакој држави заслужује макар разумевање ако не поштовање. Претрпани затвори са углавном ситним криминалцима и сиротињом вапили су за растерећењем. Свакако поздрављам Закон о амнестији и без обзира колики сам противник ове владе морам да признам да је Закон о амнестији прилично добар. Уосталом да није донет имали би смо побуне у затворима и сигурно би пала крв. То нико не жели.

Најава борбе против криминала
Као што се зна, борба против криминала почиње хапшењима. Похапси се шта се стигне, па после нека суд одређује ко је крив а ко није.
Влада је у том смислу била вредна, али не и превише. Хапшења је најављивала прво жута штампа (из својих „извора“), што је манир на који смо се навикли и од прошле владе.
Иако је народ помислио да долази време правде, и да ће бар неки од жутих криминалаца бити процесуирани, то се није догодило. Режим није имао храбрости да затвори ни једног Дулића или силеџију Чанка, а камоли да се ухвати у коштац са крупнијим рибама.
Са друге стране медији попут Информера и Курира су били јако вредни па су у машти и по насловним страницама „похапсили“ све што им је пало на памет. Ваљда мисле да је народ навикао на шпанско-индијске-турске серије, па ће им пријати да макар у новинама виде по неког „ухапшеног“.
Није прошло пуно времена а народ се разочарано вратио свом јаду, заборављајући на одушевљење, „борбу против криминала“ и друга обећања (лудом радовања).

Укидање агенција
Иако се много причало о укидању сувишних паразитских агенција, фондова, дирекција и осталих трутова, све је остало само на причи. Од најмање 130 лезилебовићких агенција које за ништа грађани плаћају дебелом парама, предложено је за укидање само 22. Само предложене, не и укинуте.

Ближа сарадња са РС (Дачић глуми Додика)
Иако је и претходна влада била у добрим односима са Републиком Српском, добро је да и ова остаје на том курсу. Комично понекад делује копирање и глуматање Дачића кад имитира Додика. Али да не кварим ту идилу и патриотски популизам Његове екселенције.

Остале добре ствари на унутрашњем и спољном плану
Укратко, видимо да је наговештена офанзивна развојна политика. Чули смо изјаве и Динкића, и Дачића о томе како решење није у штедњи, него у повећаноi тражњи и производњи. Све ми то делује прилично демагошки и нисмо видели конкретне мере по том питању.
Занимљиво су деловале изјаве о отказивању послушности ММФ-у, што је у почетку чак заварало многе патриоте, како са левице тако и са деснице, а знам и неке наше националне револуционаре који су се понадали. За сада од тога нема ништа, а те изјаве су биле пробна демагогија како за унутрашњу тако и за спољну публику.

Промена локалних власти у Новом Саду
Промена градске про-сепаратистичке власти у Новом Саду је фин успех који даје наду да би можда могла пасти и власт у АПВ, па и сама АПВ која треба да се укине. Тешко је поверовати да ће ЕУ то дозволити, али ако се жели борба против бирократије, то је оно што је потез сваке власти са макар мало здравог разума.

Приближавање Русији
Пријатно је било чути како се наговештава нови циклус у наменској индустрији. Јасно је да је индустриiа наоружања битна за српски народ. Александар Вучић после посете Русији деловао је прилично оптимистички по том питању.
Радује нескривено истицање Русије као државе од сасвим посебног значаiа за Србију. Али, након извесног времена видели смо и чули да Русија не гледа благонаклоно на ЕУ фанатизам владе Србије.
Влада има подршку Русије у политици непопуштања наметнутом одцепљењу Косова и Метохије
Ту је и подршка војној неутралности (неулазак у НАТО). Затим, имаћемо јефтинији гаси обећана је финансијска помоћ Русије кроз куповину српских фирми губиташа. Ту је и шанса за лакши продор српских компанија на руско тржиште. Планирано је да Руси отварају постројења за прераду пољопривредних производа у Србији јер су до сада су куповали само сирово воће и поврће.
Ако Влада Србије не изда Русију, ту би се могло много позитивних ствари урадити.

То су биле добре стране ове Владе. Заиста их нема пуно и углавном је то шупља прича и неки планови. Ако изузмемо Закон о амнестији и мало сређивање правосуђа, ништа од обећаног није ни близу да се испуни.

Лоша дела нове владе:

Нажалост лоших свари има много више.

Наставак издајничке политике
Влада је прихватила све издајничке споразуме које је претходна власт потписала у вези КиМ.
Чули смо и најаве референдума о КиМ. И даље се истрајава на непромењеном основном сулудом циљу-улазак Србије у такозвану Европску унију.
И даље се инстира на распродаји имовине.Влада Србије мораће да прода део државне имовине како би оборила буџетски дефицит, изјавио је не тако давно министар финансија и привреде Млађан Динкић.
Затим, Влада ће повећати субвенције за кредититне аранжмане страним инвеститорима, и тако даље.

Војводина и даље иде ка сепаратизму
Влада још увек не сме да се ухвати у коштац са сепаратизмом подстрекиваним из Мађарске и разних језуитских кругова у Европској унији. Видећемо докле ће то да траје и да ли је у питању неспобност или нека врста калкулисања.
Колико видимо ни Чанак још није ни близу да одговара за силеџијско понашање, али је највероватније избачен из политике, на дуже, можда и заувек.
Развојна банка и даље стоји нерешена, као и многе друге разбојничке дружине које су све до реда сепаратистичке.

П
рети глад (али нико неће умрети од глади)
Невероватна је била криза са уљем, као и то што ће се кромпир увозити. Кад томе додамо и пасуљ, испада да су најсиромашнији остали ускраћени за битне прехрамбене артикле. Иако је то наслеђен проблем аграра од прошлих влада, видели смо да се ова влада није најбоље снашла на том пољу. Сиромашни Срби никад сити нису били, тако да нико неће умрети од глади. Али фрустрације и велики јаз измешђу сиромашних и богатих ће расти, а српски народ се ове зиме неће најести ни пасуља ни кромпира. Хлеб, попара, тестенине, то је оно што ће се јести.

Влада са заврнутом ногавицом
Масонски пиуни заменили језуитске


„Николићу ‘ајд у наше коло…“

Од владе Републике Србије се очекивало да заврну рукаве, али неки од њих су већ одавно ногавицу заврнули.
Промена језуитских играча, фигурама којима управљају масони (како тврде теоретичари завере), није донела Србији још никакве битне промене.
На спољно-политичком пољу се ништа и не може очекивати. Ту заокрета неће још дуго бити. Осим ако се не десе неки драматични преокрети који би довели до ослобођења Европе од америчке окупације и до распада ЕУ.

За сада влада функционише, више се њом не управља из језуитских ЕУ кругова, него из одређених масонских ложа, али и то може да има своје добре стране, без обзира колико безнадежно изгледало.

Ову владу ћемо свакако трпети до краја мандата, јер заправо и нема ко да је замени. Напредњачко-социјалистичка коалиција функционише. Тријумвират Вучић-Дачић-Динкић гура некако и после три и по месеца. Молимо се Богу сви да их Република Србија преживи.

Било је у историји доста вазалних влада које су радиле за добробит народа. И у нашој историји смо имали Милоша Обреновића и Милана Недића, па ако се нова власт угледа бар мало на њих, има наде. За сада ми то угледање нисмо видели. А на унутрашњем плану се може много тога урадити и газде из Вашингтона и Брисела се не би буниле да се направи мало реда у окупираној Србији.
Мислим да се од окупатора нико не би бунио када би народ престао да се заглупљује идиотским тв програмом, омладина трује дрогом, а Срби и остали грађани Србије грцају у сиромаштву и дуговима.
Ако је могао Милош под Турцима, не видим зашто под овом окупацијом не би могло нешто да се уради по питању културе, сигурности, криминала па и економије и пољопривреде. Колики год ми националисти били непријатељи ове владе, не бисмо јој сигурно у томе одмагали, напротив.

На нама српским националистима је сада да стиснемо зубе, не кукамо, не свађамо се међусобно, и чекамо свој моменат.
Надамо се упркос свему да је ово последња про-ЕУ влада и последња марионетска масонска влада у Србији.

Горан Давидовић, 15.11.2012