Султан дао паша потрошио

20643 - Predstavljanje zbornika Zatvoreno-otvoreno - društveni i kulturni kontekst u Vojvodini 2000-2013. - 1Америчка Национална задужбина за демократију (НЕД), која годинама финансира такозване грађанске покрете и организације у Србији, најиздашнији је донатор Сабахудина Грухоњића и Недима Сејдимовића, од само почетка њихове владавине Независним друштвом новинара Војводине (НДНВ). Скоро две деценије, ова америчка организација, која је продужена рука америчке обавештајне заједнице, улаже у „пројекат“ Сабахудина-Динка и његовог алтер-ега, Недима Сејдимовића. Чак је и председник НЕД-а, Карл Гершман, више пута јавно похвалио рад корисника њиховог буџета, са посебним освртом на „медијска удружења у Србији и Војводини“.

Истина је, Сабахудин и Недим су дали све од себе да потроше више милиона долара, које су добили од ове организације за време своје досадашње владавине. Агитовали су против Срба и Србије свом снагом, оцењујући на свакој трибини, састанку, телевизијском гостовању или на други начин, да је та земља и тај народ „оболели од фашизма“. Наравно, за велике паре, Сабахудин и Недим нуде трајно излечење, откидање још једног дела српске државне територије. Грувају они већ годинама из свих оружја против Србије, кријући се невешто иза старих сепаратистичких кланова у Војводини, третирајући ову српску покрајину као свој пашалук. Због тако преданог рада, буџет USAID, још једне америчке организације, о чијем раду не зна ништа чак ни амерички амбасадор у Србији, издашан је према Сабахудину и Недиму.

Све што су од свога доласка у Србију икада изговорили, написали или снимили, дебело им је УСАИД платио. Упућени кажу, да је из фондова ове организације, Сабахудина и Недима запало по сто хиљада долара годишње. Наравно, све то „провучено“ кроз разне „грађанске“ трибине, брошуре, јавне телевизијске и радијске наступе. Аферим, рекоше и неки њихови земљаци у Босни: да смо знали какав је рахатлук у тој Србији, е, вала и ми би смо тамо дошли, да нас Алах драги погледа и бујрум, награди!

Није на Сабахудина и Недима заборавио ни амерички Национални демократски институт (НДИ), који је за њихове потребе годишње издвојио 150.000 долара. Да би потрошили те паре, морали су да раде сваког дана на доказивању својих антисрпских ставова, да путују, „шире идеју“, утицу на војвођанске политичаре, свакодневно упиру прстом у „фашистичко наслеђе из деведесетих“, али и на „наслеђени фашизам“.

Ужасна клеветничка кампања, коју ова два невероватна босанска гмаза спроводе у сред Србије, дакле, тамо где је фашизам у два светска рата поражен, утицала је на то да се сатанизација из деведесетих, коју су спроводили НАТО и ЦИА, продужи другим средствима и за много мање паре. Јер, осим поменутих организација које доплаћују Сабахудину и Недиму, где год им треба и колико треба, ту је још најмање седам других евроамеричких донатора који никада нису прекинули улагање у производњу отрова коју њих двојица разносе по Србији.

Ту је и Фонд за отворено друштво (Сорош фондација), који је, према признању једног од старијих чланова Друштва независних новинара Војводине, за последњих петнаест година уложио у „пројекте“ Сабахудина и Недима близу пола милиона евра. На ове околности су ова два евроатланска баш-чауша, веома осетљиви.

Покренули су чак и неке судске поступке како би, преко корумпираних судија у Новом Саду, казнили једног „слободног стрелца“ који се усудио да обзнани њихову потрошњу долара и евра. Ипак, истину је лако сабрати. Неко ће у Војводини морати да се запита: у чије име Сабахудин и Недим троше оволике паре, зашто то толико дуго траје и да ли је могуће да од Суботице до Сремске Митровице нема никога паметнијег од ове двојице босанских агитатора?

Ко је Сабахудин-Динко да исправља уставна решења у Србији (а, бави се и тиме, називају га „блесавим уставом“)? Његов сабрат у Алаху, искрени шупак-мераклија, добија и донације од своје „топле“ заједнице, па је разапет измеду политичких, идеолошких и сексуалних питања. На његова широка леда и грандиозну задњицу, натоварен је тежак терет многих питања, али их он носи без потешкоца. Застење само кад му је потаман.

Стално кокетирајући са војвођанским сепаратизмом, Сабахудин-Динко уде и у теме под насловом: „Војводина – исцрпљена колонија“. Каже Сабахудин да су Срби ни мање ни више него поробили и колонизовали све северно од Дунава и Саве, описујући цак и „кратконогу антропологију српских кољача“.

У једној од бројних телевизијских емисија у којима линчује све што је српско, Сабахудин Динко реце и да је Милошевићев фашизам прешао из деведесетих у данашње време и да је постао део општег друштвеног обрасца у Србији!

Мора да је важна мисија коју спроводи овај евроамерички сеиз, испод чије се „грађанске психологије“ крије дубоко искомплексирани човек, коме чак и сопствено име смета па га је „конвертовао“ у Динко. Јер, кад би неким чудом заиста било тако, да је фашизам свугде код Срба, шта би у таквој земљи радио Сабахудин? Ваљда би потражио неку честитију нахију, да у њој свој чардак са ханумицом подигне и око њега гаји зумбуле.

У супротном, реч је о плаћенику англоамеричке империје, који ради на пропагандном убијању Срба и Србије. А, то је већ лакше доказати од празне приче о непостојећем фашизму у земљи која се против њега крваво борила.

Истраживац непочинстава Сабахудина-Динка Грухоњића и Недима Сејдимовића, Лазар Јанићијевић, износи и податак да поред новаца које добијају од Сороша, НЕД-а и других сличних организација, које се налазе под директном контролом влада Сједињених Држава – њих двојица држе и Медија центар Војводине, који изнајмљује термине за прес конференције и семинаре. Отуда им и није тешко да новцем који добијају од УСАИД-а (који је, заправо, кровна институција свих поменутих „хуманитарно-едукативних НВО организација“) путују по свету и да га троше за „један пристојан живот“, каквог у Србији на другачији начин тешко да би могли имати.

У једном је, рекло би се, Недим Сејдиновић у праву: цела држава Србија практично је „страни плаћеник“. Да није тако, зар би овакви какви су Недим и Динко могли да руже Србију (земљу која им је пружила гостопримство) на сваком кораку и како им падне на памет? За њих двојицу и за читаво друштво (не)постојећих 450 новинара НДНВ, сасвим је нормално да се неосновано прича да је Србија „силовала Босну“, да је починила „геноцид“, да је пуна „ратних злочинаца“, „фашиста“, „шовиниста“ и „расиста“ свакојаких боја.

Сејдимовић и Грухоњић не крију да се они налазе меду покретачима коалиције „Грађанска Војводина“, која отворено заговара сепаратизам, Републику Војводину и референдум којим би се северна српска покрајина одвојила од Републике Србије. Замислимо сада двојицу Срба, који би се из Србије одселили у Тузлу и тамо заговарали стварање аутономне покрајине од, на пример, Тузланског „кантона“. Дакле, не републику и сепаратизам, како овај „бошњачко-војвођански“ двојац ради у Србији. Како би се таква замишљена авантура колонизованих „српских Тузлака“ завршила? Можемо ли тако нешто уопште да замислимо?

Тако нешто нико нормалан не може да замисли. У такав српско-тузлански расплет нико са здравом памећу не би могао да поверује. Ни деца се таквом причом не би могла преварити. Отуда, како је могуће да у Србији буде могуће оно што је немогуће у било ком другом делу Балкана?

Готово је невероватно колико су Срби толерантни и колико су спремни да трпе да их и у рођеној држави вредају они који су у Србију дошли с нескривеним намерама да раде на њеном демонтирању.

Да ли је баш добро и здраво за Србе као народ да и даље буду трпељиви према онима који им отворено раде о глави? У поменутом слуцају, сасвим је свеједно о којим рушитељима Србије је реч, „бошњачким“ или „српским“ Војвођанима и Војвођанкама.

Или можда још нисмо свесни да смо сви ми – како је Недим Сејдиновић у својим лондонско-слободно-европским цртицама констатовао – „страни плаћеници“?

То што је Динко Грухоњић апологета НАТО савеза, који уз то покушава да модерне западне колонизаторе представи као „савест човечанства“, није ништа необично. Грухоњића мало тога веже за Србију, а много је више онога што га повезује с интересима западних агентура, јер су и његове активности одонуд финансиране.

пише: Арпад Нађ

Презето из Магазина Таблоид